БЕЛЕКЧЕ —Речник на българския език — алтернативна версия
Дума
Търсене
БЕЛЕКЧЀ
БЕЛЕКЧЀ
,
мн
. ‑та, ср.
Диал
. Белезник; белче.
— От тур. bilek ’китка на ръка’.
РБЕ — ИБЕ
Речко
Списък на думите по буква
А
Б
В
Г
Д
Е
Н
О
П