ГЪЛЪБЀНЦЕ

ГЪЛЪБЀНЦЕ, мн. ‑а, ср. Диал. Умал. гальов. от гълъбе1; гълъбченце. Гълъбенце вода пие / насред село, на езеро, / извива се суро орле, / да си грабне гълъбенце. Нар. пес., СбНУ ХLIV, 425. У юнаци моето братленце, / у невести моя снаха има, / у девойки моя сестра има. / Леле братко, леле гълъбенце, / леле снао, леле еребице, / леле сестро, леле соколенце! Нар. пес., СбНУ ХLIV, 379.

Списък на думите по буква