БЕЗВРЕМЕННИК —Речник на българския език — алтернативна версия
Дума
Търсене
БЕЗВРЀМЕННИК
БЕЗВРЀМЕННИК
,
мн
. -ци, след
числ.
‑ка,
м. Диал.
Есенен минзухар; кърпикожух.
РБЕ — ИБЕ
Речко
Списък на думите по буква
А
Б
В
Г
Д
Е
Н
О
П