ОТОМАН —Речник на българския език — алтернативна версия
Дума
Търсене
ОТОМА̀Н
ОТОМА̀Н
м. Остар.
Отоманин.
— Тур. от собств. Osman през фр. ottoman.
РБЕ — ИБЕ
Речко
Списък на думите по буква
А
Б
В
Г
Д
Е
Н
О
П